Сви случајеви спорних приватизација су истражени, осим једног који се тиче медија, изјавио је данас председник Српске напредне странке и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, напомињући да је Биро за координацију служби безбедности завршио свој део посла, а да за тужиоце и судије тек предстоји.

"Штета у спорним приватизацијама износи 7,7 милијарди динара, приведено је 76 лица, а на основу од јуче подигнутих оптужница биће ухапшено још 56 лица за 64 кривична дела", изјавио је Вучић на конференцији за новинаре у Влади Србије сазваној поводом решавања случајева 24 спорне приватизације.

Он је рекао да у овом тренутку не може да каже да не постоји одговорност Милана Бека, Драгана Ђурића и Млађана Динкића, Вука Хамовића и Војина Лазаревића у случајевима спорних приватизација.

"Не могу ни за једно од поменутих имена да кажем да нема одговорности", рекао је Вучић одговарајући на питање новинара, али је додао да су против неких лица већ подигнуте кривичне пријаве, што ће се, како је навео, чути у наредним данима, а за неке ће тужилаштво донети одлуку у наредном периоду.

"Али ниједно име не могу да искључим. Против једног лица је већ подигнута оптужница, а за остала лица не могу да гарантујем да неће бити", рекао је Вучић.

Вучић је изјавио да је, међу предметима спорних приватизација за које је завршен предистражни поступак, и предмет "Сартида", због којег је полиција поднела кривичну пријаву против четири особе, укључујући Немању Колесара, некадашњег шефа кабинета премијера Зорана Ђинђића.

У везу са том приватизацијом довођен је и бивши министар привреде и приватизације Александар Влаховић, али, према Вучићевим речима, против њега нема доказа, тако да није поднета кривична пријава.

Вучић је рекао и да су пријаве поднете против Горана Кљајевића, Бранислава Игњатовића и Душана Марчићева.

"Нема Александра Влаховића, ако је неко хтео то да пита - нема никаквих доказа (и) не можете да гоните некога за то што се чули или што су новине написале", рекао је он.

Први потпредседник владе је додао и да Влаховића "нико није штитио" а да не зна "ни ко би га штитио".

Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић прецизирао је да се у овом тренутку у том предмету спроводе и три истраге. Сартид је продат за 23 милина евра Ју-ес стилу, док су дугови који су процењивани на 1,7 милијарди долара пренети на државу.

У време приватизације Сартида", Кљајевић је био председник Трговинског суда, Игњатовић је обављао дужност стечаној управника "Сартида" док је Марчићев био судија Трговинског суда. Радисављевић је изјавио је да до краја следеће године очекује прве првостепене пресуде поводом свих покренутих процеса за спорне приватизације.

Он је прецизирао да је у 11 случајева покренута истрага против 93 осумњичена лица, те да су међу њима три бивша министра, директор Агенције за приватизацију, директор Акцијског фонда и више директора. "Истрага је завршена против 66 лица, а против 63 подигнуте су оптужнице. Висина причињене штете већа је од 80 милиона евра а очекујем да ћемо током вештачења доћи до износа од преко сто милиона евра", рекао је Радисављевић.

Истраге су покренуте због малверзација у 11 предузећа - Сартид, Југоремедија, Мобтел, Лука Београд, Технохемија, Азотара, Срболек, Шинвоз, Застава електро, Нубаинвест, рекао је Радисављевић.

Тужилаштво је закључило да у четири предмета нема основа за покретање поступка а то су продаја Телекома, давање концесија за изградњу ауто пута Хоргош Пожега, продаја Трудбеник градње и давање земљишта за изградњу у блоку 63 предузећу Делта реал, рекао је Радисављевић.

Он је истакао да је полиција јуче поднела две кривичне пријаве поводом приватизације два предузећа, једну у случају Ветеринарског завода, а другу АТП Војводине и најавио да ће о њима тужилаштво донети одлуку до Нове године.

Тужилаштво је добило и три извештаја о продаји акција Ц Маркета, Вечерњих новости и Нациналне штедионице и ти случајеви ће бити истражени, напоменуо је тужилац за организовани криминал, прецизирајући да су у поменутим истрагама провераване приватизације, а проверава се и њихово пословање.

У том контексту је рекао да је могуће да буде и проширења истраге, или неких другачијих одлука у предметима у којима нису покренути постуци за приватизацију.

Директор полиције Милорада Вељовић рекао је да је полиција у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал одрадила свој део крајње одговорно и професионално да је поднето више од 10 пријава а да ће Тужилаштво на основу рада полиције донети и друге одлуке. "Има и пар случајева где нисмо утврдили постојање основа за пријаве", потврдио је Вељовић.

Од 24 спорне приватизације 20 у време Коштунице и Живковића Чак 20 од 24 приватизације предузећа, које је Европска комисија означила сумњивим и тражила њихову ревизију, обављене су у време док су премијери били Војислав Коштуница и Зоран Живковић, а министри за приватизацију Предраг Бубало и Александар Влаховић.

У првој половини 2011. године неколико великих европских фирми затражило је од Европске комисије помоћ у заштити власничких права, а у јуну те године у Београд је стигао допис из Брисела са захтевом да се провере 24 спорне приватизације и извештај достави назад у Брисел.

Случај је у то време спорадично помињан у медијима, а у априлу 2012. Европски парламент је исто то затражио Резолуцијом, да би овај случај у жижу вратила тек посета известиоца ЕП Јелка Кацина у лето прошле године.

Надлежна тужилаштва су, према доступним информацијама, до почетка августа прошле године започела са испитивањем 18 случајева спорних приватизација.

Од сумњивих приватизација са списка Европског парламента до почетка августа 2012. године кривични поступци покренути су само у случају "Мобтел", "Це-маркет" и "Азотара Панчево". Европска комисија је у пролеће исте године саопштила да је посебно заинтересована да се обави детаљна истрага продаје "Сартида", "Југоремедије", АТП "Војводина" и "Мобтела".

ЕП је у групу сумњивих приватизација уврстио, између осталих, и приватизцију Луке Београд, Националне штедионице, Новости, Ветеринарског завода - Земун, Керамике из Кањиже, Заставе електро, Технохемије, Срболека, Шинвоза, Просвете, Азотаре Панчево, као и постављање оптичких каблова које је радило предузеће Нуба инвест, извоз шећера у ЕУ, те концесију за аутопут Хоргош-Пожега.

Свим спорним приватизацијама заједничко је да су дуго трајале, да је у њих био укључен велики број државних институција и интересних група, и дешавале су се у околностима недоречености закона из процеса власничке трансформације.

Приватизација "Ц маркета" је тако отпочела у периоду када још увек није био комплетиран правни оквир, који је пратио трговање на тржишту капитала, односно на берзи, па је у том свеопштем "галиматијасу" било много питања и лутања, а мало одговора. Једно од "слабих места" у прописима била је чињеница да се фирма не може појавити на берзи без потписа генералног директора на проспект фирме.

Тако је тадашњи директор "Ц маркета" Слободан Радуловић обилато користио ту законску могућност - није потписао проспект, и на тај начин стопирао излазак фирме на тржисте, које би "рекло" колико она заиста вреди. Акционари "Ц маркета" су у више наврата тражили од државе да исправи те аномалије и акције продају на берзи, али су измене закона уследиле много касније.

Радуловић се прошле недеље огласио у медијима из Шпаније, где је у бекству, тврдећи да има доказе против власника „Делта холгдинга" Мирослава Мишсковића. Истина о Ц маркету је, како је рекао, оно што погађа интересе Мишковића и удара у њих и доказује огромну спрегу коју је Мишковић направио са политичарима да би дошао до "Ц маркета".

Преузимање "Ц маркета" је, како је рекао, био услов свих услова да Мишковић можзе да организује највећи монопол у трговини и преко тог монопола с једне стране потпуно уништи све мале добављаче у Србији, а с друге стране преко монополских цена направи највећу пљачку грађана Србије.

И Закон о преузимању такође је имао низ мањкавости, а између осталог је омогућавао да се стекне контролни пакет акција, али без обавезе откупа свих акција од преосталих акционара.

У случају продаје "Ц маркета" била је, али и остала, највећа мистерија да ли је дошло до потписивања "Меморандума" којим је договорена куповина "Ц маркета" и ко је све ставио свој потпис на тај документ.

Да је постојао "Меморандум" потврдио је, пред Специјалним судом у Београду, на суђењу такозваној стечајној мафији, бизнисмен Милан Беко. Али, докле су у тој истрази стигли истражни органи остала је за јавност све до сада непознаница.

У приватизацији се догађало и да се мањи акцијски пакети предузећа продају на берзи, али повезаним лицима, па су касније сви ти пакети били у рукама једног те истог власника. Већи део фирми које су успешно пословале у Србији биле су приватизоване по претходном Закону о својинској трансформацији, али се нису налазиле на берзи.

Такав је случај био са "Луком Београд" у којој су акционари, како су касније тврдили, због погрешно урађене процене вредности капитала "Луке" продали своје акције по девет евра, уместо за 22,18 евра по једној деоници.Они су наводили да су оштећени за укупно 71,5 милиона евра, а држава за око 49,4 милиона динара. Тужили су и купца тих акција - фирму "Ворлдфин".

Суд је, међутим, донео пресуду у корист тог предузећа, где се у образложењу наводи "да се вредност акција утврђује на тржишту односом понуде и тражње, да су акционари својом слободном вољом продали акције, да је постојала само једна понуда за преузимање, те да су акционари могли да је или прихвате или одбију".

Данас, неразјашњеној позицији "Луке" и даље "кумују" и нерашчисћени имовински односи између тог предузећа и Града Београда, односно шта је чије од земљишта на приобаљу Дунава.Тај спор је још у току.

Фабрика лекова "Југоремедија" , која се исто налази на списку спорних, протеклих десетак година прошла је приватизацију, поништавање исте, прелазак у радничке акционарске руке, покушај нове продаје, да би данас, након хапшења најужег руководства, опет била на свом "транзиционом почетку" са отвореним питањем даљег опстанка на тржишту.

Прва приватизација ове фабрике догодила се септембра 2002. када је "Југоремедија" продата власнику македонске компаније „Јака80", контроверзном нишком бизнисмену Јовици Стефановићу Нинију, уз обавезу инвестирања коју он није испунио.

Приватизација "Југоремедије" након низа радничких протеста је поништена, радници су се вратили и преузели управљање предузећем, али се догодио и "други круг" хапшења који је обухватио те исте борце за правду, па и тадашњег синдикалног вођу - в.д. директора "Југоремедије" Здравка Деурића.

Иако се "Сартид", односно продаја смедеревске железаре, води на списку спорних приватизација, она се не може назвати приватизацијом, јер је "Сартид" продат из стечаја. По многима до тог стечаја није ни требало да дође, а ако је већ дошло требало је да се организује продаја имовине из стечаја и омогући конкуренција.

Уместо тога, "Сартид" је продат непосредном погодбом за 23 милиона евра "Ју ес стилу", а успут је "очишћен" од дугова који су пренети на државу.

Америчка компанија "Ју ес стил" је на тај начин добила комплетну нову и стару железару, која се налази на 300 хектара земље, три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу (инвестиција вредна 150 милиона долара), смедеревску луку од регионалног значаја, слободну царинску зону у Смедереву на површини од 21 хектар, фабрику креча у Кучеву, као и низ других некретнина.

И та "сартидска прича" прошла је исто, уз медијске написе о умешаности трговинских судова, до највиших органа власти, али до судског епилога није никада дошло. 

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић најавио је по ступању на дужност да ће резултати нове владе у борби против корупције бити видљиви у "најскорије време" и најавио преиспитивање спорних приватизација.

После више од годину дана од те најаве Вучић је на тематској седници Владе посвећеној почетку преговора са ЕУ рекао да је полиција све послове у истрагама спорних приватизуација завршила, као и остали државни органи, те да остаје да се види колико ће оптужница бити подигнуто.

Он, је међутим најавио да се ових дана могу очекивати и неке нове акције, појашњавајући да нису у питању само спорне пруиватизације које је означила ЕУ, већ и други предмети и да ће се резултати тих истрага знати до краја ове недеље.

Економски експерти сматрају да препоруке из Брисела да Србија треба да реши спорне приватизације треба озбиљно узети у обзир, јер ће ЕУ инсистирати да се ти случајеви реше, пре свега јер ће то бити прави доказ да смо озбиљно кренули у борбу против корупције у нашој земљи.